Verbos pronominales

završni rad

• Naslov (hrvatski): Povratni glagoli
• Autor: Sandra Bubnjar
• Mentor: Bojana Mikelenić (mentor)
• Ustanova koja je dodijelila akademski / stručni stupanj: Sveučilište u Zagrebu; Filozofski fakultet; (Odsjek za romanistiku); Zagreb
• Datum i država obrane: 2019-07-12, Hrvatska
• Znanstveno / umjetničko područje, polje i grana: HUMANISTIČKE ZNANOSTI; Filologija; Romanistika

Sažetak

Los verbos pronominales son los verbos que en infinitivo, gerundio e imperativo afirmativo a su lado tienen el pronombre se enclítico. En otras formas ese pronombre es proclítico y cambia dependiendo de la persona de la que se trata. Existen diversos tipos de estas estructuras en castellano, tipos que se enredan entre sí desde sus inicios, en la lengua latina, lo cual, según Mendikoetxea (1999: 1635), los convierte en “uno de los fenómenos más controvertidos de la gramática del español”. Hay que destacar que ese morfema, que caracteriza a los verbos pronominales, no es ningún argumento y, por lo tanto, no le corresponde ninguna función sintáctica. Los verbos pronominales también abarcan verbos reflexivos y recíprocos, aunque algunos autores separan por completo los reflexivos y recíprocos de los pronominales. Algunos de estos verbos también tienen la forma no pronominal. En sus formas pronominales átonas los verbos pronominales contienen rasgos de persona y siempre exigen concordancia de número y persona entre el sujeto y el pronombre átono. Aunque no existe una clasificación semántica suficientemente precisa de los verbos pronominales, se pueden diferenciar varios grupos de ellos. Muchos de ellos denotan un cambio de estado de diferente naturaleza. Esos verbos generalmente son intransitivos. Añadimos que no existen verbos pronominales sin el pronombre reflexivo a su lado.

Sažetak (hrvatski)

Povratni su glagoli oni koji u infinitivu, gerundu i afirmativnom imperativu uz sebe imaju zamjenicu se kao enklitiku. U drugim je oblicima ta zamjenica proklitika te se mijenja ovisno o licu o kojem se radi. Postoje različite vrste takvih struktura u španjolskom, struktura koje se međusobno isprepliću od svojih početaka, u latinskom, što ih, prema Mendikotexei (1999: 1635), čini jednim od fenomena španjolske gramatike o kojem se najviše raspravlja. Treba istaknuti da taj morfem, karakterističan za povratne glagole, nije nikakav argument pa mu tako ne pripada niti jedna sintaktička funkcija. Povratni glagoli također obuhvaćaju refleksivne i recipročne glagole, iako neki autori u potpunosti odvajaju refleksivne i recipročne od povratnih. Neki od ovih glagola također imaju oblik bez zamjenice. U svojim naglašenim oblicima povratni glagoli sa zamjenicom sadrže obilježja lica te uvijek zahtijevaju slaganje u licu i broju između subjekta i naglašene zamjenice. Iako ne postoji dovoljno precizna semantička klasifikacija povratnih glagola, može ih se razlikovati nekoliko grupa. Puno njih označava promjenu stanja različite prirode. Ti su glagoli uglavnom neprijelazni. Dodajmo da ne postoje povratni glagoli bez povratne zamjenice.

• Ključne riječi: verbos pronominales; rasgos de persona; verbos reflexivos y recíprocos; enclítico; proclítico
• Ključne riječi (hrvatski): povratni glagoli; obilježja lica; refleksivni i recipročni glagoli; enklitika; proklitika
• Jezik: španjolski
• URN:NBN: urn:nbn:hr:131:205431
• Studijski program: Naziv: Španjolski jezik i književnost (dvopredmetni); Vrsta studija: sveučilišni; Stupanj studija: preddiplomski; Akademski / stručni naziv: sveučilišni/a prvostupnik/prvostupnica (baccalaureus/baccalaurea) španjolskog jezika i književnosti (univ. bacc. philol. hisp.)
• Vrsta resursa: Tekst
• Način izrade datoteke: Izvorno digitalna
• Prava pristupa: Otvoreni pristup
• Datum i vrijeme pohrane: 2020-03-12 11:59:34