Expresión de probabilidad

undergraduate thesis

• Title (croatian): Izražavanje vjerojatnosti
• Author: Ema Veselinović
• Mentor: Daša Grković (mentor)
• Granter: University of Zagreb; Faculty of Humanities and Social Sciences; (Department of Romance languages and literature); Zagreb
• Defense date and country: 2019-09-24, Croatia
• Scientific / art field, discipline and subdiscipline: HUMANISTIC SCIENCES; Philology; Romance Studies

Abstract

La expresión de probabilidad pertenece a la modalidad epistémica que, tal como explica Kasim (2015:90), «se define como la expresión lingüística que se centra en la verdad de la proposición, expresando la actitud y la opinión del hablante hacia el enunciado». Se realiza a través de distintos medios entre los cuales se diferencian los medios gramaticales y los medios léxicos. A los medios gramaticales pertenecen los cuatro tiempos de futuro, que en este caso adquieren el valor modal en vez del temporal, y se denominan el futuro de conjetura o de probabilidad. A los medios léxicos pertenecen los adverbios modales y las locuciones adverbiales, los adjetivos y los verbos modales. Los adverbios modales pertenecen al grupo de los adverbios de enunciado y se les denomina «modales», «subjetivos» o «de opinión» puesto que expresan la opinión del enunciador con respecto a lo que enuncia y se asocian con la verosimilitud, la posibilidad y la incertidumbre. Dependiendo de su significado, van seguidos del indicativo o del subjuntivo. Incluso hay adverbios modales que permiten el uso de ambos modos. Los verbos modales se dividen semántica y funcionalmente. Según el criterio semántico se diferencian los verbos modales en sentido limitado y en sentido amplio. Por otro lado, en su función de los verbos modales auxiliares, forman parte de las perífrasis modales. Dentro de la modalidad epistémica expresan informaciones relativas a la actitud del hablante ante un enunciado caracterizándolo como posible o probable.

Abstract (croatian)

Izražavanje vjerojatnosti pripada epistemičkoj modalnosti koja, kako objašnjava Kasim (2015:90), se definira kao lingvistički izraz temeljen na istinitosti rečenice koji izražava stav i mišljenje govornika prema izrečenom. Ostvaruje se preko različitih medija među kojima se razlikuju gramatički i leksički mediji. Gramatičkim medijima pripadaju četiri vremena futura, koji u ovom slučaju zadobivaju modalnu vrijednost a ne vremensku, te se nazivaju futur nagađanja ili vjerojatnosti. Leksičkim medijima pripadaju modalni prilozi i priložne skupine, pridjevi i modalni glagoli. Modalni prilozi pripadaju među priloge iskaza te ih se naziva modalnima, subjektivnima ili prilozima mišljenja budući da izražavaju mišljenje govornika prema iskazanom i asociraju se sa istinitošću, mogućnosti i nesigurnosti. Ovisno o svom značenju popraćeni su indikativom ili konjuktivom. Također ima modalnih priloga koji dopuštaju oba načina. Modalni glagoli se dijele semantički i funkcionalno. Prema semantičkom kriteriju razlikuju se modalni glagoli u užem i širem smislu. S druge strane, funkcionalno čine dio modalnih infinitivnih perifraza. Unutar epistemičke modalnosti izražavaju informacije vezane za stav govornika prema izgovorenom opisujući ga kao moguće ili vjerojatno.

• Keywords: probabilidad; posibilidad; modalidad epistémica; adverbios modales; verbos modales
• Keywords (croatian): vjerojatnost; mogućnost; epistemička modalnost; modalni prilozi; modalni glagoli
• Language: spanish
• URN:NBN: urn:nbn:hr:131:721825
• Study programme: Title: Spanish Language and Literature (double major); Study programme type: university; Study level: undergraduate; Academic / professional title: sveučilišni/a prvostupnik/prvostupnica (baccalaureus/baccalaurea) španjolskog jezika i književnosti (sveučilišni/a prvostupnik/prvostupnica (baccalaureus/baccalaurea) španjolskog jezika i književnosti)
• Type of resource: Text
• File origin: Born digital
• Access conditions: Open access
• Created on: 2020-01-31 12:29:55